Draga moja,
nadam se da si videla Subject pa znaš koja je godina. Mi smo dobro, preko dana je skoro normalno ali noću udaraju jako. Juče smo proslavili mali jubilej: komandu su pogodili pedeseti put. Opet je ispalo ono staklo iznad ulaznih vrata. Tata je rekao da će ga jos sad staviti, a sledeći put ćemo zazidati. Sve je sada mnogo lakse, kada se samo setim 1999. dok su oni još imali rakete i avione, onda je stvarno gruvalo. Onda su prešli na gađanje dinamitom iz aviona (kako smo ih samo gadjali prackama) i konacno nas gadjaju kopljima i sekirama (vrhunske izrade).
Inače vode imamo dovoljno, svaki put kad pada kiša skupljamo je u burence. Što se hrane tiče, sada je proleće pa ima narcisa. Juče smo ručali divnu supu od domaćeg vrapca, bareni baštenski korov sa mačjim filetima. Pili smo divno vino (neidentifikovanog porekla), a na kraju smo se počastili sa kolačem od narcisa sa malo blata (umesto čokolade). Milica i Svetlana su sa zadovoljstvom polizali ostatke (mada znaš da posle Lakija malo sta ostane).
Jutros sam se šetao gradom. Rov Kneza Mihajla je pun ljudi, bila su i neka događanja u Terazijskoj rupi. Najgore je što sam svaki put mokar jer moram da preplivam Savu. Inace u krater na Slaviji su postavili neke kioske pa sada mnogo lepše izgleda. Dobro je da noću ne trebaju svetiljke jer sve svetli od one trece atomske bombe. Šteta što su onu četvrtu ispustili u Francuskoj, pa em sto nema vise Francuske, em bi nama bilo nocu još svetlije.
Inače sutra je isplata drugog dela penzije za novembar 2004. Mama reče da ce oba evra da da za hranu. Videla je divne mačije polutke. Inače u školi nista novo, mnogo je lakse raditi sa odeljenjima od po 7-9 ucenika. Izgleda da je radijacija učinila svoje, pa su i đaci bolji. Prosto sijaju od znanja. Olgica treba da ide sa svojim maturantima na ekskurziju, verovatno ce ići na Karaburmu da gledaju najveci krater na Balkanu. Žao mi je što se pobise Rusi i Ameri pa smo mi nekako pali u drugi plan, a i nivo mora je nešto viši otkako je Amerika potonula.
Naši kumovi su na vreme otišli, sada su na ostrvu Braće Jerković (jedino sto ratuju sa Vozdovcem, hoce samostalnost za svoje ostrvo sa 213 stanovnika). Ali ni ratovi nisu k'o sto su bili, nema vise krupnog kamenja. Svakodnevno gledamo TV (imamo neki stari ram, pa svaki dan neko drugi stane iza njega pa kao pravi program).
Kao sto vidiš nije tako strašno, piši kako je na vašem malom ostrvu. Ja sam OK, što se ne bi moglo reci i za stakla na mojoj kuci.
Puno te pozdravljam i nadam se da ste ti i tvoji takode dobro!
Inače vode imamo dovoljno, svaki put kad pada kiša skupljamo je u burence. Što se hrane tiče, sada je proleće pa ima narcisa. Juče smo ručali divnu supu od domaćeg vrapca, bareni baštenski korov sa mačjim filetima. Pili smo divno vino (neidentifikovanog porekla), a na kraju smo se počastili sa kolačem od narcisa sa malo blata (umesto čokolade). Milica i Svetlana su sa zadovoljstvom polizali ostatke (mada znaš da posle Lakija malo sta ostane).
Jutros sam se šetao gradom. Rov Kneza Mihajla je pun ljudi, bila su i neka događanja u Terazijskoj rupi. Najgore je što sam svaki put mokar jer moram da preplivam Savu. Inace u krater na Slaviji su postavili neke kioske pa sada mnogo lepše izgleda. Dobro je da noću ne trebaju svetiljke jer sve svetli od one trece atomske bombe. Šteta što su onu četvrtu ispustili u Francuskoj, pa em sto nema vise Francuske, em bi nama bilo nocu još svetlije.
Inače sutra je isplata drugog dela penzije za novembar 2004. Mama reče da ce oba evra da da za hranu. Videla je divne mačije polutke. Inače u školi nista novo, mnogo je lakse raditi sa odeljenjima od po 7-9 ucenika. Izgleda da je radijacija učinila svoje, pa su i đaci bolji. Prosto sijaju od znanja. Olgica treba da ide sa svojim maturantima na ekskurziju, verovatno ce ići na Karaburmu da gledaju najveci krater na Balkanu. Žao mi je što se pobise Rusi i Ameri pa smo mi nekako pali u drugi plan, a i nivo mora je nešto viši otkako je Amerika potonula.
Naši kumovi su na vreme otišli, sada su na ostrvu Braće Jerković (jedino sto ratuju sa Vozdovcem, hoce samostalnost za svoje ostrvo sa 213 stanovnika). Ali ni ratovi nisu k'o sto su bili, nema vise krupnog kamenja. Svakodnevno gledamo TV (imamo neki stari ram, pa svaki dan neko drugi stane iza njega pa kao pravi program).
Kao sto vidiš nije tako strašno, piši kako je na vašem malom ostrvu. Ja sam OK, što se ne bi moglo reci i za stakla na mojoj kuci.
Puno te pozdravljam i nadam se da ste ti i tvoji takode dobro!
No comments:
Post a Comment